O CRKVI | Crkva Sveti Sava Edmonton

Историја

Изградња цркве Светог Саве, сале и парохијског дома

Осамдесетих година прошлог века ЦШО купује земљу за изградњу цркве. После краћег времена показало се да то земљиште није повољно за изградњу цркве те га продају и купују ново земљиште на бољој локацији и ближе центру града.

На новокупљеном земљишту подижу цркву Св. Саве. Цркву је осветио Његово Преосвештенство Господин Георгије 13. септембра 1987. године.

Године 1995 године почела је изградња црквене сале и парохијског дома на црквеном имању. Освећење црквене сале обављено је 20. априла 1996. године. Свети чин освећења извршио је Епископ Георгије а кум на освећењу је био Свето Милановић.

Парохијски свештеници

Вукић Атанасковић 1978 – 1981
Радиша Нинковић 1982 – 1985
Никодим Прибојан 1985 – 1988
Миодраг Поповић 1988 – 1993
Првослав Пурић 1994 – 1996
Драго Кнежевић 1996 – 2010
Драгомир Нинковић 2010 – 2014
Десимир Видовић 2014 –

Старија историја цркве

“Први почетци досељавања Срба у Канаду падају око 1850. године. Први Срби дошли су из Америке. Известан број од њих враћао се назад, док се леп број за стално настанио у њој. Из тог периода потичу српске колоније у Ванкуверу, Риђајни, Едмонтону.”

Из књиге Пере Булата – Срби у Канади, стр. 8.

Виндзор, Онт. 1952.

Током деветнаестог века први Срби су долазили у западне делове Канаде, и насељавали се на простору данашњих провинција Алберте и Саскечвана. О првим почецима наших предака у ове крајеве мало се зна. Први досељеници насељавали су се по раштрканим местима простране канадске прерије. То је био један од разлога зашто је Србима узело доста времена да организују своју заједницу.

Прва српска црквеношколска општина на овим просторима основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Познато нам је да у Алберти, тридесетих година имамо веће српске заједнице у Едмонтону, Едсону, Кадомину, Мерколу, Џасперу. Потомци тих досељеника на ове просторе и сада живе у Едмонтону и осталим местима Алберте.

У Алберти је 1934. год. рођен Радомир (Roy) Јокановић, касније професионални спортиста, играо је америчко фудбал за Toronto Argonauts и Calgary Stampeders од 1960. до 1964. год. Радомир се упокојио 2007. године у Ванкуверу. До краја живота остао је везан за своју цркву. Био је велики добротвор и придарио $20.000. за изградњу нове цркве Св. Арх. Михаила у Ванкуверу (2002-2005).

У овом периоду у Алберти 1937 год. октобра месеца у Кадомину, регистрован је огранак Српског Народног Савеза под именом Српски Радник. Није нам познато колико дуго је постојао овај огранак Српског Народног Савеза ни које су биле његове активности.

По завршетку другог светског рата Срби из мањих места провинције Алберте селе се у Едмонтон и Калгари, који се у овом периоду увелико насељавају и сада су милионски градови. Такође у овом периоду Срби из отаџбине наставили су да се досељавају у ове крајеве. Тако да у овом периоду имамо веће српске заједнице у Едмонтону и Калгариу као и мање заједнице у већ поменутим местима у Едсону, Кадомину, Мерколу, Џасперу као и у Медисин Хат, Летбриџу, Ред Диру, Форт МкМуриу, Гренд Прериу и другим мањим местима.

Најбројнија српска заједница у северном делу Алберте по завршетку другог светског рата је Едмонтон. Још 50-их година прошлог века Срби су покушавали да боље организују своју заједницу у овом граду, али је ишло доста тешко. Тих година покушавало се основати фолклорно друштво, црквено-школска општина (ЦШО) и друге организације али ти покушаји нису били успешни. Први пут Срби су организовано прослвили Божић 1956. године у Пољској сали. Прва црквено-школска општина основана је 1961. године у кући Јосифа Јањић, коју се регистровали код државних власти тек 1967. године.

Почетком седамдесетих година долази до разлаза и оснива се садашње ЦШО Св. Саве, у просторијама Румунске православне цркве. ЦШО је регистрована код државних власти 3. августа 1973. године. Од тада српска заједница из године у годину биљежи велики напредак. Тако да одмах по оснивању црквено-школске општине основано је и Коло српских сестара ,,Косовка Девојка,, при овој црквеној општини као и српско фолклорно друштво ,,Опанак” а касније и српска школа ,,Јован Јовановић Змај” и све ове црквене подорганизације до данас су веома активни на очувању српског језика, вере, културе и обичаја.

Од 1970. до 1975. године парохију је опслуживао свештеник Богдан Зјалић из Калгариа. Године 1978. долази први стални свештеник Вукић Атанасковић и остаје на парохији до 1981. године. Њега је наследио свештеник Радиша Нинковић. Године 1985. на парохију долази архимандрит Никодим Прибојан и остаје на овој парохији до 1988. године. Њега је наследио свештеник Миодраг Поповић. Од 1994 до 1996 парохијом управља свештеник Првослав Пурић. До сада најдуже на овој парохији задржао се свештеник Драго Кнежевић у периоду од 1996 до 2010. године

Црквена делатност у периоду 2003 – 2014 година

Изградњом парохијске сале као и парохијске куће, Срби у Едмонтону нису ставили тачку на даље радове. Ратна разарања и невоље прогнаних Срба, са простора бивше Југославије, довеле су многе породице и на ове просторе. Број православних Срба се вишеструко повећао. Био је то нови изазов како за свештеника оца Драга Кнежевића тако и за Црквену управу. Захваљујући труду и залагању целокупне заједнице постигнуто је много. Ових година је посебна пажња посвећена раду са младима. Подрумске просторије парохијске сале су сређене и омогућен је несметан рад школе српског језика и фолклорне групе. Школска учионица је опремљена са потребним намештајем. Млади фолклораши су добили свој простор за пробе а нашло се и простора да се формира и библиотека „Вук Караџић“. Окупљање је постало традиционално петком увече и траје и дан данас.

Поред рада на културно-националном плану ни црквено градитељство није занемарено. Дужности чланова Црквене управе све више се прихватају млади и скоро придошли Срби који дају нови подстицај за даље радове.На цркви су уграђена нова врата. Такође треба истаћи велико залагање и труд на покривању цркве бакром 2008. године, чиме је решен дугогодишњи проблем са кровним прекривачем и прокишњавањем. Следеће, 2009. године у цркви је уграђен гранитни под . Радови на улепшавању цркве нису остали незапажени од стране верника, који у све већем броју присуствују светим богослужењима.

Следеће, 2010.године у Едмонтону је одржана Епархијска скупштина.У лето исте године, дугогодишњи парох протојереј-ставрофор Драго Кнежевић одлази са парохије едмонтонске. За новог пароха, благословом Његовог Преосвештенства епископа канадског Господина Георгија, постављен је протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић са 1.октобром 2010. године.

Крајем месеца априла 2012.године преставила се у Господу, уважена и надалеко поштована, госпођа Смиља Спанаћевић. Госпођа Смиља је оставила дубок и неизбрисив траг у српској заједници у Едмонтону и била њен лидер дуги низ година.

Добротом и прилогом господина Милана Мрђеновића из Едмонтона Црква је током 2013. године добила нови иконостас у дуборезу који је израдио господин Никола Рибић из Бањалуке, Република Српска. А КСС ,,Косовка Девојка” даривале су цркви Христову гробницу и Владичански трон, рад истог уметника. Иконе за иконостас урадили су иконописац Драгомир Марунић из Београда уз помоћ сина Немање и Драгана Станковића.

Црквена делатност у периоду 2014 године до данас

У лето 2014.године године, дотадашњи парох протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић одлази са парохије едмонтонске. За новог пароха, благословом Његовог Преосвештенства епископа канадског Господина Георгија, постављен је протојереј Десимир Видовић са 1.августом 2014. године.

У пролеће 2015. године тачније од 21. априла до 11. јуна фрескописана је унутрашњост цркве Св. Саве. Фрескопис су урадили протомајстор Драган Марунић, Немања Марунић и Драган Станковић.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, администратор Епархије канадске, у петак и суботу, 12. и 13. јуна 2015. г. посетио је ову најсевернију српску заједницу и парохију Св. Саве у Едмонтону. Ово је прва посета Српског Патријарха граду Едмонтону и провинцији Алберти.

У суботу 13. јуна Његова Светост је уз салужење: протојереја-ставрофра Василија Томић, Архимандрита Филипа Сперанза – свештеника из Америчке Православне Цркве, архијерејског намесника протојереја-ставрофора Обрада Филиповић – пароха из Калгарија, протојереја-ставрофора Драгомира Нинковић, пароха из Кичинера, протојереја-ставрофора Радована Марић пароха из Риџајне, протојереја Десимир Видовић, надлежног пароха, протођакона Дамјана Божић, свештеника Џона Каукакиса ( Грчка Православна Црква), Мирче Панчука ( Румунска Православна Црква), протођакона Џиса Ајзак (Америчка Православна Црква), и ипођакона Ненада Војводић, одслижио Свету Архијерејску Литургију и осветио истом завршени живопис цркве Светог Саве. Кума фрескописања је била Роса Бановић, која је чланица ове ЦШО од њеног оснивања.

Током љета 2016. године постављена је метална ограда око свих црквених објеката.

Током месеца августа 2020. године, Постављени осликани прозори у цркви Светог Саве у Едмонтону.

У петак 26. Јануара 2017. године Његово Преосвештенство г. Митрофана, новоизабрани Епископ Канадски дошао је у прву каноснку посету едмонтонској парохији.

Црквени празници и Славе ЦШО и црквених подорганизација

Поред редовних богослужења, на посебно свечан начин прослављају се Бадњи дан, Божић, Богојављење, Цвети, Васкрс, Видовдан и Никољдан.

Црквена слава је дан Св. Саве 27. јануара. На овај дан сваке године по завршетку Св. Литургије освети се славски колач, потом следи свечани славски ручак и богат пригодни програм у коме учествују српска омладина, ученици српске школе и фолклорног друштва.

Слава КСС ,,Косовка Девојка” је Св. Василије Острошки 12. маја, слава фолклорног друштва ,,Опанак” je Св. Петка 27. октобар, слава српске школе је Св. Ћирило и Методије, 24. мај, слава фудбалског клуба ,,Бели Орлови” је Митровдан 8. новембра.

Фестивали, пикници и прославе

Током године у организацији ЦШО одржавају се фестивали, пикници и прославе.

Сваке године половином септембра свечано се обиљежава годишњица освећења цркве. Том прилком одслужи се Св. Литургија, одржи се помен за све упокојене приложнике и парохијане ове ЦШО и припрема се свечани ручак.

На Стефандан 9. јануара обиљежи се слава Републике Српске. За Српску Нову годину припреми се свечани дочек. На Видовдан одржава се помен за све пострадале у одбрани вере православне. У месецу јулу одржава се пикник Дражиндан.

У суботу и недељу, 4. И 5. Јуна 2016. на црквеном имању одржан су први Српски Дани. Српске дане је свечано отворио Никола Буач, као најстарији члан српске заједнице. Никола се упокојио у мају 2021. године напунивши 100 година.

Следеће године, у суботу 17. септемба 2017. на црквеном имању одржан је први Фестивал Српске Хране.

Ови фестивали су установљени са немером да се одржавају сваке године и да обогате социјални живот овдашњих Срба, културна дешавања града Едмонтона и да промовишу културне вредности српске заједнице у овом граду.

Дан Николе Тесле у Едмонтону

Градоначелик града Едмонтона Господин Дон Ивесон, 2020 године, прогласио је 10. јули даном Николе Тесле тако је град Едмонтон постао први град у Канади у коме се убудуће сваке године 10. јули прославља у част Николе Тесле.

Тим поводом градоначелник Eдмонтона Господин Дон Ивесон приредио је тога дана пријем за амбасадора Србије у Канади Господина Михаила Папазоглу и Његово Преосвештенство Господина Митрофана, Епископа канадског.

Управа црквено-школске Општине Светог Саве и кола српских сестара ,,Косовка Девојка” је такође тим поводом приредила пријем за Господина Михаила Папазоглу и Његово Преосвештенство Господина Митрофана, ком су присуствовали и Госпођа Милица Опачић почасни конзул Србије у Калгариу, Председник и чланови управе Српско-канадског културног друштва у Едмонтону и Госпођа Љиља Белтаос председница удружења Nikola Tesla Historical Society of Alberta, на чију иницијативу и залагање 10.јули је проглашен даном Николе Тесле.

Херитиџ фестивал

Још од 1976. године у Едмонтону се одржава сваке године почетком месеца августа велики међународни херитиџ фестивал. Од самог почетка црквено-школска Општина Свети Сава из Едмонтона са својим подорганизацијама на изузетно леп начин представља Српску заједницу на овом, за град Едмонтон, веома значајном фестивалу.

Харитативна делатност

Посебно вреди истаћи велико милосрђе Срба из Едмонтона који, посредовањем своје ЦШО, сваке године пошаљу значајна финансијска средства као помоћ свом старом крају. Помоћ Србима са Косова и Метохије је незаобилазна а ту су и многе друге хуманитарне акције мањег и већег обима.

Протојереј ставрофор Десимир Видовић